Secam se onih njenih reci koje nikada nisam razumeo.Zelela je samo da budem njen.
‚‚Znas,ja imam jednu bolest.Nije smrtna,ali se od nje umire dusevno..Jos od detinjstva razvila sam licnost koju nijedno dete ne sme.Zalila sam dan kada sam se rodila.Dani su prolazili,dan za danom.Godina 99,a ja zalim jer sam se rodila.Zalila sam jer sam ziva.Svi su me povredjivali,i ja sam ukapirala da nikome ne trebam.Bilo je retkih koji ne osecaju mrznju prema meni.Navikla sam da me svi napustaju i odlaze.Svako je zazalio jer je usao u moj zivot..A mene je to najvise bolelo.Cinjenica da su svi jebeno otisli kada sam ih najvise trebala.Svako bice zvano "covek" me je napustilo.A nisu oni ljudi.Oni su zivotinje.Ja tebe smatram mojim.Jedinim te smatram covekom.I zato znam da ces me kada tada napustiti.Imas prece.U pocetku svako misli da nece,ali na kraju..Veruj mi na rec.Ali znaj da te volim..‚‚
Ona je zelela da bude spasena.Sa mnom.Sada je za to prekasno.I sada..razumem je u potpunosti.
