Mislio sam da poznajem ljude,oci nikada ne lazu.
Izgledalo je tako stvarno,neke rijeci ostaju..
Tako sam umoran,umoran od samog sebe..
Zelio bih da si opet ovde,da se stisnem pored tebe..
Ponekad mi tako dodje,da te nazovem!
Iako ne znam ni gde si,ni s kim si..
Ni koji ti je novi broj..
Ne bih te dirao,samo bih te gledao..
Samo bih slusao,kako se smijes! :)
P.V-Ostani sa njim :)<3
Bila je to,jedna teska i divlja zima.Dolazim kuci.Skidam otezale cokule i ulazim u jednu toplu prostoriju,cuje se vatra kako pucketa,ali ipak u atmosferi osecam neku prazninu.Dnevna prostorija puna je meni nepoznatih ljudi,koji mi upucuju ironican pozdrav i dobacuju po neke rijeci.Kao psetu.Kao zivotinji.Ali ne marim.Moj svijet je odavno srusen,pa ga ni ovi cinicni ljudi ne mogu uciniti gorim.Samo jos jedni u nizu.
Posmatram svoju sobu,puna dima koji je prouzrokovala proslost.Puna neki otezalih,ali ipak,lakih suza.Ja sam i dalje nabubrela od placa i urlikanja da boli.Dok sedim zabijena u jednom cosku gde sam uvek sedela,slike iz proslosti se prividjaju pred mojim ocima.Prividja mi se on.Onako prelep sa najlepsim vragolastim smeskom koji samo on ima.Cujem muziku.Nisam luda.Tako me uvek najlepse dotakne.Pustam da me melodija odnese u najlepse,pa,realno,jedine dobre delove mog(naseg) zivota.To se nikada ne moze zaboraviti.Ta kosa koja mu savrseno pada na njegovo andjeosko lice.Te njegove kestenjaste oci,ali ipak,zelene.Da se ne lazemo,nije bio samo on iz proslosti.Bilo ih je mnogih.Ali se,iz nekog cudnog razloga,samo njega zelim prisetiti.Drugi ljudi,ne dolaze mi na um.Ponekada shvatim da se nikada necu umoriti plakati za njim.Da.Ima ih milion na ovom svetu.Ali on?Ja ne bih rekla da je on sa Zemlje.
Vec umorna od razmisljanja,prepustam se snu koji me vuce u dublje delove oziljaka mojega srca.Ah.Dala bih sve,da proslost bude sadasnjost. :)
Generalna [24]
